Petice

Učitelji u nas se već desetljećima žale da roditelji očekuju samo petice i to ne od svoje djece, već od učitelja. Roditelji se pravdaju da ih na to sile pravila i kriteriji upisa u više razine obrazovanja.

Jednom sam negdje našao ovakav opis ocjena:

2 – dovoljno:     učenik je napravio dovoljno i dovoljnom kvalitetom, tako da bi mogao zadovoljiti minimalna očekivanja korisnika

3 – dobro:           učenik je ispravno napravio sve što je učitelj od njega tražio

4 – vrlo dobro:  učenik je napravio više nego što je učitelj tražio, ili je to napravio kvalitetnije nego što je očekivano

5 – izvrsno:         učenik je napravio nešto što se (samo) rijetko vidi i daleko je iznad očekivanog

Na ispitima uvijek tražim što student zna, podučavam na ispitu i ocjenjujem blago. Ali ipak ima studenata koji smatraju da su trebali dobiti višu ocjenu. Tada ih pitam:

„Biste li Vi išli zubaru koji o Vašem problemu zna koliko ste Vi sada pokazali?“

Do sada mi još nitko nije rekao da bi.

Jer, smatram dam za dovoljan, moraš znati koliko želiš da zna tvoj zubar (ili automehaničar, ili odvjetnik ili ….)

Jednom sam pročitao na koji način štrajkaju vozači javnog prijevoza u Tokiju: voze, ali ne naplaćuju karte. To je rodilo jednu ideju:

Pozvati sve učitelje u zemlji da jednu godinu dijele samo petice. To je ono što od njih očekuju učenici i roditelji. Pa nek' im bude. A tko se ne slaže, neka javo kaže kojem učeniku treba dati manju ocjenu i neka odgovara za to pred svim nezadovoljnima.

Ili neka puste učitelje da rade svoj posao.